Uloga Kine kao nezvaničnog posrednika u najnovijem ratu na Bliskom istoku privlači pažnju širom sveta. Dok Peking nastoji da projektuje sliku odgovorne globalne sile, postupci SAD opterećuju njihove dugogodišnje saveze.
Profil Kine u međunarodnoj diplomatiji porastao je poslednjih godina zahvaljujući aktivnim naporima njenih diplomata. Iako je dugo oklevala da se uključuje u sukobe daleko od svojih granica, Kina se ipak pojavila kao ključni igrač, pokušavajući da posreduje u konfliktima od jugoistočne Azije do Evrope.
U ratu u Iranu, Peking nije zvanični posrednik, ali sve strane – uključujući Vašington i Teheran – navode da je odigrao važnu ulogu u pokušajima deeskalacije sukoba.
Eksperti kažu da su kineske strategije u višestrukim konfliktima izgledale slično i imale mešovit uspeh u uticanju na pregovore. Ipak, ti napori dolaze u pogodnom trenutku, jer su akcije SAD pod predsednikom Donaldom Trampom povećale tenzije sa tradicionalnim diplomatskim saveznicima.
U iranskom ratu, kažu stručnjaci, bliske ekonomske i političke veze Kine sa Teheranom stavljaju je u jedinstvenu poziciju uticaja, naročito jer sukob šteti globalnom snabdevanju energijom, posebno u Aziji.
Tramp tvrdi da je Kina podstakla Iran da pregovara o prekidu vatre
Tramp je izjavio da veruje da je Kina pomogla da se Iran podstakne na pregovore o krhkom prekidu vatre koji je on sada produžio.
Diplomate su za The Associated Press izjavile da je Peking, kao najveći kupac sankcionisane iranske nafte, iskoristio svoj uticaj kako bi podstakao Irance da se vrate za pregovarački sto na istorijske direktne razgovore u Pakistanu ranije ovog meseca.
Peking nije potvrdio ove navode, verovatno zato što ne želi da bude viđen kao deo bezbednosnog okvira pod vođstvom SAD, smatra Jaki Li, istraživač u Školi za međunarodne studije “S. Rajaratnam” pri Tehnološkom univerzitetu Nanjang u Singapuru.
Ipak, neki su ovo videli kao značajan trenutak za Peking, koji je kritikovao rat SAD i Izraela protiv Irana.
Vesti sa naslovne
Nakon što je rat počeo američko-izraelskim udarima 28. februara, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji razgovarao je sa kolegama iz Izraela, Saudijske Arabije, Bahreina i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Do sredine aprila, imao je 30 telefonskih poziva sa različitim stranama u vezi sa ratom, prema evidenciji Ministarstva spoljnih poslova.
Vang je takođe ugostio kolegu iz bliskog saveznika Pakistana, koji deluje kao glavni posrednik u najnovijim razgovorima, kako bi predstavio predlog u pet tačaka koji poziva na prekid neprijateljstava i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza.
Kineski predsednik Si Đinping je poslednjih dana bio nekarakteristično otvoren, upozoravajući prošle nedelje na “nazadovanje sveta ka zakonu džungle”. Ove nedelje je pozvao na ponovno otvaranje Ormuskog prolaza.
Kina se oslanja na svoju ulogu ekonomske sile
Džordž Čen, partner u konsultantskoj kući The Asia Group, rekao je da je uloga Kine u iranskoj situaciji nezamenljiva. Kao najveći kupac iranske nafte, njeni saveti imaju težinu. Kina je takođe jedna od retkih zemalja koja je pokazala simpatije za situaciju Irana u Ujedinjenim nacijama, dodao je on.
Dalje, iranski program balističkih raketa izgrađen je pomoću kineske tehnologije, a Kina prodaje industrijske komponente dvostruke namene koje se mogu koristiti za proizvodnju projektila, prema podacima američke vlade.
Iako Kina nije tako neposredno uticajna u aktivnom posredovanju kao Pakistan ili ključne arapske države Zaliva, ona zauzima jedinstvenu poziciju kao glavni ekonomski partner mnogim od tih zemalja.
Tuvia Gering, saradnik u Global China Hub-u pri Atlantskom savetu, rekao je da je Kina u jedinstvenoj poziciji da ponudi ekonomske podsticaje koji su važni Teheranu, posebno nakon završetka rata, jer Peking može obećati ulaganja u rekonstrukciju i komercijalne olakšice na način na koji malo ko drugi može.
“Ona bi mogla biti jedan od retkih aktera sposobnih da Teheranu pruži i političko pokriće i materijalne podsticaje da prihvati ograničenja i da ih se pridržava”, rekao je on.
Raste uloga Kine kao globalnog posrednika
Jedna od najvećih diplomatskih pobeda Kine poslednjih godina dogodila se 2023. godine, kada je bila među stranama koje su spojile Saudijsku Arabiju i Iran radi obnavljanja zvaničnih odnosa.
To je široko viđeno kao veliki geopolitički proboj koji je smanjio rizik od direktnih i “proxy” sukoba, rekao je Muhamed Zulfikar Rakmat, istraživač u Centru za ekonomske i pravne studije u Indoneziji.
Ali Kina pažljivo bira kada će igrati ulogu, rekao je on, napominjući da su Saudijska Arabija i Iran već imali sopstvene motive za diplomatsko ponovno približavanje.
“Njeno posredovanje teži da bude oportunističko i niskog rizika, često se dešavajući kada su uslovi već pogodni za dogovor”, naveo je on.
Peking je takođe bio aktivan tokom nedavnog sukoba između Tajlanda i Kambodže, ugostivši više sastanaka i prisustvujući početnim razgovorima o prekidu vatre zajedno sa SAD u Maleziji. Kada su borbe ponovo počele u decembru, Kina i SAD su pomogle u postizanju novog primirja.
Takođe, Peking je objavio mirovne predloge za rat u Ukrajini, u jednom trenutku ugostivši ukrajinskog ministra spoljnih poslova, iako održava ono što naziva “prijateljstvom bez granica” sa Rusijom.
Uloga Pekinga ostaje pažljivo formulisana
Kineski diplomatski napori teže da prate određeni obrazac, kažu stručnjaci, pri čemu Peking ponavlja pozive na poštovanje Povelje UN i nacionalnog suvereniteta.
Povodom rata u Iranu, Si je prošle nedelje pozvao na “poštovanje principa mirne koegzistencije, očuvanje nacionalnog suvereniteta, poštovanje međunarodnog prava i koordinaciju razvoja i bezbednosti”.
“Mnoge od tih tačaka su izuzetno dosledne”, rekao je Hu Tijang Bun, profesor kineske spoljne politike na Tehnološkom univerzitetu Nanjang.
U sukobima koji su dalje od njenih granica, ulozi za Peking mogu biti niski, ali koristi velike, dok svet pokušava da se privikne na pristup Trampove administracije pregovorima, rekao je Titinan Pongsudirak, profesor međunarodnih odnosa na tajlandskom Univerzitetu Čulalongkorn.
“Ono što SAD rade je duboko štetno i svi pate zbog toga… a Kina pokazuje globalno liderstvo i ističe svoju ulogu govoreći o međunarodnom sistemu zasnovanom na pravilima“, rekao je on. “To je neizbežan kontrast.”
(Telegraf.rs)
